Kud plovi ovaj brod...

Volim te, danas, juče i sutra.

Volim te ponekad i više od sebe, više od života.

Volim te ponekad toliko da ne znam šta bih bez tebe, jedino moje.

Volim te ponekad ko da drugi svet ne postoji, osim tog sveta u kom smo ti i ja.

Volim te ponekad da ni reči nisu dovoljne, a te reči mi uvek fale.

Volim te ponekad sa toliko osećaja, da žalim što više od toga osećati ne mogu.

Volim te ponekad ili to samo sebe lažem.

Da, volim te. Ponekad me tako jako odgurneš od sebe, da ni ja ne znam kako ti se opet vratim. Kao bumerang, ali sve teže i teže. Ne znam, ništa ne znam. 

Sve što želim pokušaćeš da mi ''odmogneš'', ispitivaćeš me do najsitnijih detalja. Ja nemam odgovore na sva tvoja pitanja. Prosto nemam. 

I sve me lomi. 

Pitam se i gde sam ja? Kako sam ovde došao, ko li me je poslao? Da li sam toliko želeo jedno veliko ništa? 

I sve mi je pomešano, ne znam ni odakle da počnem. Kako počnem, tako se odmah i zapetljam. 

 

Ukoliko možete da pročitate ovaj članak, uspešno ste se registrovali na Blog.rs i možete početi sa blogovanjem.